Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani za gubitak težine i zdravlje

U potrazi za efikasnim i održivim načinom za uklanjanje masnih naslaga, mnogi se okreću različitim dijetama i metodama, od ekstremnih gladovanja do kompleksnih suplemenata. Međutim, postoji jedan pristup koji se ne zasniva na ograničavanju, već na sinhronizaciji sa prirodnim ritmovima našeg tela - hrononutricija. Ova medicinska disciplina, koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima, nudi put ka trajnom gubitku težine i poboljšanom zdravlju bez osjećaja lišavanja.

Šta je hrononutricija i kako funkcioniše?

Hrononutricija polazi od jedinstvenog genetskog zapisa svakog čoveka prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Ona je sačinila najprecizniju kartu dnevnog ritma našeg metabolizma, koji određuju izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca i noć. Suština je u tome što nije isto u koje doba dana jedemo određenu vrstu hrane. Ako uzimamo namirnice kada im nije vreme, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju u vreme kad se one prirodno odmaraju. Posledica je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opštu tako i parcijalno taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela.

Za razliku od mnogih drugih pristupa, u hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica. Slatkiši i masnoće nisu strogo zabranjeni, ne postoji brojanje kalorija niti spiskova recepata po danima. Primena principa ove ishrane omogućava bez velike muke trajno gubljenje viška kilograma. Štaviše, ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Zlatna pravila hrononutricije: Kada i šta jesti

1. Doručak - Kraljevski obrok koji pokreće metabolizam

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Samo jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju masti iz skladišta. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune. Idealni doručak treba da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri, med, običan šećer, voće ili desert. Ovo je vreme za energetski bogate obroke, uključujući i testeninu, pitu ili burek, ali uvek uz pravilne kombinacije.

2. Ručak - Punjenje baterija

Ručak je takozvano punjenje baterija i ovaj obrok ne bi trebalo preskakati. Često se dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla (meso, riba, mahunarke) i povrće kao izvor sporih šećera i vlakana. Nikada se ne pojede desert odmah posle obroka. Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, grašak). Međutim, ključno je izbegavati pogrešne kombinacije. U ove spadaju mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira, banana i jogurt. Osobe obolele od raka debelog creva često navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

3. Užina - Vreme za slatkiše i voće

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Idealno vreme za užinu je između 16 i 18 časova. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki glikemijski indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera, na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže (šargarepa i celer naročito), dok drugo treba samo kratko kuvati na pari.

4. Večera - Prelazak na racionalniji biološki model

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i lenje, kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, ćelije žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile. Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate kao i povrća koje je izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi tokom čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe kao što su skuša, losos, som). Drugi isto tako dobar izbor za večeru je grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima. Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata.

Ključni principi za najbolje rezultate

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, neophodno je pridržavati se sledećih principa:

• Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata (od 8 ujutro do 20 časova).
• Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana.
• Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina.
• Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku (bilo da je ručak ili večera u pitanju). Vreme kada je kombinacija jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro.
• Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka.
• Slatkiši se ne smeju jesti uveče.
• Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova.
• Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni izvor proteina.

Hrononutricija i tretmani za uklanjanje masnih naslaga

Dok hrononutricija pruža snažan temelj za kontrolu težine i poboljšanje zdravlja, ponekad su za specifične probleme potrebni i drugi tretmani. Uz pravilnu ishranu, procedure kao što su anticelulit masaža mogu značajno doprineti poboljšanju izgleda kože i smanjenju masnih naslaga. Anti celulit masaža, anti celulit masaže i različite anti-celulit masažame stimulišu cirkulaciju i limfni sistem, pomažući telu da prirodno eliminiše toksine i višak tečnosti.

Za one koji se bore sa upornim masnim naslagama koje ne reaguju na dijetu i vežbanje, postoje i invazivnije procedure. Liposukcija je hirurška metoda uklanjanja masnih naslaga koja može oblikovati konture tela. Srodne procedure uključuju dermolipektomiju, koja podrazumeva uklanjanje viška kože i masnog tkiva, često nakon velikog gubitka težine. Druge metode, kao što su lipoliza (razgradnja masnih ćelija) i lipotransfer (presadivanje vlastitog masnog tkiva u druge delove tela), takođe su opcije za one koji teže preciznijim korekcijama figura. Međutim, važno je naglasiti da ni jedan od ovih tretmana ne zamenjuje zdrave navike ishrane poput onih koje promoviše hrononutricija.

Iskustva i saveti onih koji su probali

Mnogi koji su usvojili principe hrononutricije ističu ne samo gubitak težine već i poboljšanje opšteg stanja organizma. "Ovo i nije dijeta, više zvuči kao pravilna kombinacija hrane," primećuje jedna osoba. "Naučiš da jedeš da bi živeo, a ne živiš da bi jeo." Drugi ističu da se, osim gubitka kilograma, reguliše i izgled siluete - telo postaje oblikovano prema urođenoj fiziološkoj konstituciji. Izražen stomak, široki kukovi ili debele butine nisu nužno pokazatelji naše konstitucije, već posledica nepravilnog nutritivnog režima.

Jedan od ključeva uspeha je razumevanje da određena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Na primer, dokazano je da suviše kuvanog povrća (šargarepa, celer, cvekla, paškanat, boranija, krompir) dovodi do pojave širokih kukova; suviše mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog povećanja ramena i grudnog koša; mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice.

Zaključak: Put ka trajnoj promeni

Hrononutricija nije još jedna prolazna dijeta. To je celovit pristup ishrani koji poštuje prirodne ritmove našeg tela. Njena primena ne samo da vodi ka uklanjanju masnih naslaga i gubitku težine, već i ka regulaciji hormonskog balansa, poboljšanju varenja, smanjenju rizika od hroničnih bolesti i osećaju opšte vitalnosti. Kroz jednostavna pravila o vremenu i kombinaciji obroka, omogućava nam da jedemo gotovo sve namirnice, bez brojanja kalorija ili osećaja gladovanja. Kao što jedan sledbenik ističe: "Kad znam da mogu sve da jedem, samo treba da pripazim na kombinacije, psihološki je mnogo lakše." Uz strpljenje, doslednost i slušanje svog tela, hrononutricija može biti putokaz ka trajnom zdravlju i ravnoteži.