Kako upisati i završiti psihologiju u Srbiji: Sve što treba da znate

Odlučiti se za studije psihologije često je rezultat dublje želje da se razume ljudski um i pruži pomoć. Međutim, put od želje do diplome, a potom i do posla, može biti pun pitanja i nedoumica. Ovaj članak nastoji da pruži sveobuhvatan pregled, od prijemnog ispita do perspektiva zapošljavanja, koristeći iskustva i rasprave onih koji su već prošli ovaj put.

Prijemni ispit: Prva i najčešća prepreka

Prijemni ispit na državnim filozofskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu predstavlja značajan izazov. Sastoji se iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti (koji u Novom Sadu može uključivati i elemente testa inteligencije).

Za teorijski deo, ključna je pažljiva priprema po obaveznoj literaturi (npr. "Uvod u psihologiju" Žiropađe za Beograd). Neophodno je učiti bukvalno sve, uključujući fusnote i eksperimente opisane sitnim slovima. Mnogi kandidati padaju upravo na naizgled beznačajnim detaljima. Stari testovi su neprocenjiva pomoć za uvide u tip pitanja.

Test opšte informisanosti je druga priča. Ovde se ne može "naučiti" u klasičnom smislu. Zahteva širok opšti kulturni horizont, praćenje aktuelnih dešavanja u politici, sportu, umetnosti, ali i poznavanje nekih manje očekivanih oblasti. Biti u toku sa aktuelnim temama je od velikog značaja. Iako se čini kao lutrija, redovno čitanje, gledanje kvalitetnih sadržaja i rad na proširenju opšte kulture tokom godina daje rezultate. Kao što neko iskustvo pokazuje, na ovom testu mnogo će biti važnije da si opuštena i odmorna nego da panično pokušavaš da sve zapamtiš u poslednjem trenutku.

Što se tiče takmičenja, ono je i dalje žestoko. Broj prijavljenih može biti i preko 400 za 80-ak mesta. Ipak, važno je imati realan pogled: veliki broj kandidata dolazi neadekvatno pripremljen. Dosledna, temeljna priprema može značajno da poveća šanse. Neki savetuju da se test rešava strategki: prvo odgovoriš na pitanja koja sigurno znaš, pa se onda vraćaš onima koja zahtevaju više razmišljanja, koristeći sistem eliminacije i odabira odgovora čistom logikom.

Izbor fakulteta: Državni vs. Privatni, Beograd vs. Novi Sad

Glavni izbor je između renomiranih državnih fakulteta (Filozofski fakulteti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu) i privatnih (npr. Fakultet za medije i komunikacije - Singidunum, Fakultet za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić" u Novom Sadu).

Državni fakulteti nude dugu tradiciju, široko akademsko znanje i društveni prestiž. Programi su opširni i teorijski, sa manje prakse. Obaveze su rigorozne, sa puno obaveznih vežbi, što studiranje uz puno radno vreme čini izuzetno zahtevnim, skoro nemogućim. Među studentima postoji mišljenje da su programi ponekad zastareli, ali da pružaju čvrstu teorijsku osnovu. Nema dokaza o sistemskoj korupciji pri upisu ili polaganju ispita, što je važno napomenuti suprotno raširenim mitovima.

Privatni fakulteti nude modernije programe, često usmerene na konkretne primene (npr. poslovna psihologija), fleksibilnije rasporede (pa čak i online opcije) i više prakse. Mana im je visoka školarina i, kod nekih poslodavaca, manji prestiž u odnosu na državne fakultete.

Razlika između Beograda i Novog Sada nije dramatična. Oba fakulteta imaju odlične profesore. Beograd možda ima malo jaču tradiciju u metodologiji istraživanja, dok Novi Sad dobro priprema studente za akademsko pisanje. Na kraju, izbor često zavisi od ličnih okolnosti i grada stanovanja.

Studiranje: Šta vas zaista čeka?

Studije psihologije nisu samo o analizi snova ili razgovoru sa ljudima. To je zahtevna nauka koja uključuje ogromnu količinu gradiva iz različitih oblasti: biološke osnove ponašanja, kognitivne procese, razvojnu, socijalnu, kliničku psihologiju, ali i veliku količinu statistike i metodologije istraživanja. Ovo zadnje iznenađuje i plaši mnoge.

Tokom studija pišete brojne seminarske radove, često u timu, koje treba i usmeno prezentovati. Budi u toku sa aktuelnim temama bez velike presije - konstantno čitanje i rad su ključni. Praksa se obavlja u različitim ustanovama, od bolnica i škola do marketinških agencija, u zavisnosti od izabranog modula. Na trećoj, a naročito četvrtoj godini, dolazi do podele na module (npr. klinički, istraživački, psihologija rada). Važno je znati da ni jedan modul vas ne osposobljava za samostalnu psihoterapijski rad - za to su potrebne dodatne, duge i skupe edukacije.

Nakon diplome: Put do posla i dalje usavršavanje

Ovo je možda najkritičnija tačka za mnoge buduće studente. Perspektiva zapošljavanja dramatično varira u zavisnosti od oblasti.

• Psihologija rada i organizacije (HR): Ovo je trenutno najperspektivnija oblast sa najlakšim putem do zaposlenja. Velike privatne kompanije stalno traže regrutere, specijaliste za razvoj i slične pozicije. Psiholozi su tu visoko cenjeni. Zaposlenje se obično dobija konkursom, a ne preko veze. Potražnja je posebno jaka u Beogradu i većim gradovima.
• Klinička psihologija i psihologija obrazovanja: Za rad u državnim ustanovama (domovi zdravlja, bolnice, škole) perspektiva je teža. Mesta su retka, a proces zapošljavanja u državnom sektoru često je spor i subjektivan. Iako je moguće naći posao, mnogi se suočavaju sa izazovima. Rad u privatnim klinikama i školama nudi bolje šanse.
• Psihoterapija: Ovo je poseban, zahtevan i skup put. Da biste se bavili psihoterapijom, nakon osnovnih i master studija morate završiti specjalizovanu, višegodišnju edukaciju u nekom od terapijskih pravaca (geštalt, psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna itd.). Ove edukacije traju 4-7 godina i koštaju desetine hiljada evra. Zanimljivo je da na ove edukacije mogu da upišu i ljudi koji nisu psiholozi (npr. ekonomisti, pravnici), ali moraju prethodno položiti tzv. propedevtiku (diferencijalne ispite).
• Istraživačka psihologija: Dobar izbor za one koji žele da ostanu u akademskoj sferi, rade u istraživačkim agencijama ili freelance na platformama kao što je Upwork, analizirajući podatke.

Važno je razmotriti i dugoročnu finansijsku sliku. Upisivanje drugih osnovnih studija, nakon što ste već jedne završili, može se naizgled finansijski isplatiti zbog jeftinijih razlika ispita. Međutim, gubitak četiri godine potencijalnog radnog staža i prihoda predstavlja mnogo veći trošak. Stoga, ako već imate završene druge studije, često je pametnije ići direktno na master ili na specjalizaciju.

Česta pitanja i saveti s iskustvom

Da li mogu da studiram psihologiju ako sam već završio/la drugi fakultet? Da, ali najverovatnije kao samofinansirajući student, jer pravo na budžet možete iskoristiti samo jednom na tom nivou studija. Ponekad se, ukoliko su smerovi srodni, mogu priznati neki predmeti (jezici, statistika).

Da li je potreban dobar engleski jezik? Nije formalno obavezan za polaganje, ali je od neprocenjive pomoći tokom studija za čitanje literature, pisanje radova i kasnije za karijeru.

Šta ako ne upadnem na budžet? Mnogi upisuju samofinansiranje, a onda se trude da očiste godinu sa visokim prosekom i konkurisu za budžet naredne godine. To je sasvim izvodljiv plan.

Kako se nositi sa tremom i pritiskom prijemnog? Osećaj nervoze je potpuno normalan. Budi opuštena, neću biti sigurno jer sam veliki tremaroš, nek mi je bog u pomoći - ovakva iskrena priznanja su česta. Ključ je u temeljnoj pripremi. Dan prijemnog, budite odmoreni, obezbedite dovoljno vode i hrane. Na samom testu, uporno koristite logiku i ne dopustite da vas pojedinačno teško pitanje obeshrabri.

Gde tražiti posao? Pored klasičnih oglasa na Infostudu, preporučuje se izrada LinkedIn profila i aktivno praćenje oglasa velikih kompanija. Za državne ustanove, potrebno je pratiti zvanične konkursne portale, ali biti svestan konkurencije.

Zaključak: Isplati li se?

Studiranje psihologije je izazovno, zahteva posvećenost, strpljenje i jasnu viziju buduće karijere. Nije put za one koji traže brz i lak uspeh. Međutim, za one koje duboko zanima ljudska psiha i koji su spremni da ulože vreme i trud, može biti izuzetno ispunjavajuće.

Konačan savet budućim studentima je da temeljno istraže sve opcije, razgovaraju sa ljudima iz struke, realno procene tržište rada i svoje finansijske mogućnosti. Upisati fakultet iz ljubavi je plemenito, ali je jednako važno imati i plan kako ćete se prehraniti tom ljubavlju. Pažljivo odmerite da li vam je cilj da budete klinički psiholog, HR stručnjak, istraživač ili psihoterapeut, i prilagodite svoj akademski put tome. Srećno na putu! Želim ti puno sreće u ostvarenju ovog izazovnog, ali lepog cilja.